Да би органска производња била прихватљива за фармера, није битна само мотивација, већ је важан и економски аспект. Само ако та производња може да издржава домаћинство и даје повољан приход произвођачу да живи пристојно, она може бити успешна.


У умереној климатској зони, где се у конвенционалној пољопривреди постижу високи приноси, прелаз на органску производњу углавном доноси смањење приноса од 10% до 50%, зависно од усева и система гајења. Да би био сигуран, фармер који је заинтересован за прелазак на органску пољопривреду, треба да очекује пад приноса у почетним годинама производње и известан опоравак после три до пет година.


Органска пољопривреда је један од облика пољопривреде са мањим улагањима и већим смањењем трошкова. Фармер, који прелази на органску пољопривреду, веома ефикасно може да смањи трошкове, нпр. рециклажом највеће могуће количине материја на фарми. Трошкове радне снаге може смањити коришћењем превентивних мера у заштити од болести, штеточина и корова. Трошкове улагања може да смањи употребом локалних биљака за припрему сопствених пестицида, гајењем животиња за сопствену производњу ђубрива, млека, јаја и меса, производњом сопствене сточне хране, дељењем опреме и механизације са суседима итд.



Органска пољопривреда усмерена је на будућност и даљи развој, не само са аспекта заштите животне средине и унапређења здравља људи, већ и са становишта економског просперитета. Без помоћи државе ова производња тешко може да издржи конкуренцију конвенционалне, јер се ефекти производње не могу гледати краткорочно. Они своје ефекте дају тек после дужег низа година. Оно што је битно је да услове за развој органске пољопривреде имамо. Технологије производње су нам познате и неопходно је само сталним едуковањем упутити заинтересоване произвођаче у овај начин пољопривредне производње.


Ипак, према економским показатељима, данас органска производња постаје све значајнија. Трговина органским производима у земљама ЕУ је у последње четири године порасла са 23 на 40 милијарди долара. Цене органских производа су и даље високе упркос повећаној продаји и у просеку су више од 15% до 30% у поређењу са производима добијеним конвенционалним методама производње. Иако је већина органских производа из Србије усмерена ка извозу на тржиште ЕУ и САД, на домаћем тржишту постоји велики развојни потенцијал. Информисање и едукација потрошача о органским производима неопходни су предуслови за подстицање тражње.



Мимица Костић-Ђорђевић